U znak sećanja na Dragoljuba Baretića (1936-2018)

U sredu 21. marta preminuo je, posle duže bolesti u 82. godini,
Dragoljub Baretić, novosadski FIDE majstor i jedan od najboljih slepih
šahista svih vremena.
Rođen je u Svilojevu kod Apatina 4.04.1936. godine, i tu nije dugo živeo
jer mu je otac bio železničar pa su se često selili. Kada mu je otac 1939. umro,
prihvatila ga je baka u selu Baretići u Dalmaciji, gde je ostao do kraja rata.
Tragičnim slučajem izgubio je vid 1944. dotakavši zaostalu italijansku bombu,
koja mu je razmrskala i šaku leve ruke. Nakon oporavka, majka ga je odvela u
Beograd, gde je teškom mukom izdržavala devetoro dece.
Iako je u osmoj godini života ostao bez vida, veoma uspešno je završio
školovanje i stekao fakultetsku diplomu i natprosečno i veoma univerzalno se
obrazovao. Po završetku srednje škole nastanio se u Novom Sadu gde je ostao do
smrti. Radio je prvo kao profesor istorije na Radničkom univerzitetu, a potom
kao stručni saradnik u Pokrajinskoj konferenciji slepih, gde je 1992.
penzionisan. Objavio je i nekoliko knjiga poezije, te pokrenuo časopise za slepe
“Vidici” i “Odjek”. Iza sebe je ostavio suprugu Zoru, kćerku Gordanu i dvoje
unučadi – Ivu i Miloša. Posebno treba istaći da je imao veliki broj prijatelja
i poštovalaca i da je bilo zadovoljstvo pričati sa njim, kako o šahu, tako i o
drugim temama.
Dolaskom u Novi Sad počela je njegova blistava šahovska karijera i po
tome će Baja, kako su ga prijatelji zvali, biti najduže zapamćen. Šah je naučio u
specijalnoj školi za slepe u Zemunu, a u Novom Sadu se aktivno uključio u sva
zvanična takmičenja. Vrlo brzo se probio u sam vrh najboljih šahista Novog
Sada i Vojvodine i to u konkurenciji “okatih” šahista, kako je on zvao videće,
pa je po dva puta bio prvak Novog Sada i prvak Vojvodine. Šahovski majstor je
postao 1971, a titulu FIDE majstora je osvojio 1979. Veoma uspešno je nastupao
i za brojne šahovske klubove: Napredak (Beograd), Itis (NS), Uljmanski ŠK,
Novosadski ŠK (nekoliko puta u Prvoj ligi) i poslednje tri decenije za
novosadski ŠK slepih “Anpasan”.
U konkurenciji slepih i slabovidih je bio neprevaziđen. Šest puta je
bio prvak Jugoslavije. Za reprezentaciju je igrao od 1961 – 1980. godine i osvojio
pet olimpijskih medalja – tri zlatne i dve srebrne. Na svetskom prvenstvu u
Brižu 1978. osvojio je bronzanu medalju. Pobedio je takođe na deset majstorskih
turnira u konkurenciji videćih šahista. Tokom karijere odigrao je 15 partija sa
“okatim” velemajstorima i osvojio osam poena, što je takođe podatak za divljenje.
Baretić je igrao oštar i kombinatoran šah i iza sebe je ostavio desetine
prelepih partija koje su objavljivanje u časopisima širom sveta. I na kraju
pomenimo njegovu misao o šahu koju je izrekao u jednom od njegovih poslednjih
pojavljivanja u medijima:’
“Kao što kombinacija u šahu predstavlja trijumf duha nad materijom,
tako i šah, iako ga definišem kao dobrovoljno mučilište mozga, smatram
načinom koji mi je pomogao da, iako hendikepiran, dosegnem sreću i ostvarim
svoju ljudsku misiju: da budem prihvaćen, uvažavan i uspešan među ljudima
zdravog vida”;.

Autor: Notaroš Krasoje