96. рођендан НШК-а

ШАХОВСКИ САВЕЗ НОВОГ САДА КОРИСТИ ПРИЛИКУ ДА НАЈСТАРИЈЕМ И, У 21. ВЕКУ НАЈУСПЕШНИЈЕМ, СРПСКОМ ШАХОВСКОМ КЛУБУ, ЧЕСТИТА 96. РОЂЕНДАН !

Новосадски шаховски клуб, најстарији шаховски клуб у Србији, слави 12. Фебруара ове године 96. година континуираног постојања и обимне шаховске активности. Ово је прилика да се потсетимо почетака шаховског живота у Новом Саду и неких најзначајнијих фрагмената из богате историје клуба.

Почеци шаховског живота у Новом Саду

Према још непровереним изворима први шаховски клуб у Новом Саду основан је 1880. године По оскудним подацима знамо да је активност трајала две-три године, но нису познати оснивачи и име клуба. Једна од важнијих година у историји новосадског шаха је 1889, када се у часопису за забаву, поуку и књижевност “Јавор”, појавила вероватно најстарија шаховска рубрика на нашем језику. Уредник рубрике био је Никола Коњовић (1869-1950), касније један од првих и значајнинјих наших шаховских активиста. Године 1898. поново је основан шаховски клуб у Новом Саду и тај податак је објављен у “Бечким шаховским новинама”. Клуб је бројао око 50 чланова, а председник је био тадашњи чувени шахиста др Јожеф Ноа (1856-1903), који је тих година службовао у Новом Саду. Одмах по оснивању одржан је турнир са 22 учесника на коме је победио познати новосадски стоматолог др Армин Касовиц (1864-1929) и то је један од првих шаховских турнира организован у нашим крајевима. Нажалост и овај клуб је имао кратак век, убрзо се угасио. Трећи покушај, према подацима које је забележио Александар Нићифор (1892-1940), први првак Новог Сада, збио се 1904. године, но и тада се клуб одржао само годину дана.

Оснивање Новосадског шаховског клуба

Садашњи Новосадски шаховски клуб основан је 12. фебруара 1922. године и није доживео судбину предходна три покушаја, јер није прекидао своју активност све до данас Поменутог дана, на иницијативу Јована Рајковића (1872-1950), Жарка Огњановића /1889-1957) и Бошка Мештеровића (1890-1960), одржана је “седница за конституисање клуба”;. У руком писаном оригиналном записнику, који се чува у архиви клуба, наводи се да је скуп одржан у сали хотела”Царица Јелисавета” (данас хотел “Војводина”), да је присуствовало преко 40 љубитеља шаха, да је за првог председника изабран Ј. Рајковић, да су усвојена правила клуба (статут) и донете остале одлуке. Одмах по оснивању  ојренут је веома активан шаховски живот, па је Нови Сад, уз Загреб и Љубљану, а касније и Београд, постао шаховски центар Краљевине Југославије.

Почетак дуге традиције

Одмах по оснивању клуба организован је турнир за првенство града. Прво су одигране квалификације, а затим, од 2-29. априла 1922. године и двокружни финални турнир са 11 најбољих новосадских играча. После велике борбе заједнички су на циљ стигли Жарко Огњановић и Александар Нићифор, испред А. Розенберга, Ј. Крамера, Л. Бизама, и других. Тако је започета једна лепа и дуга традиција која траје до данашњих дана. Одиграно је 85 првенствених турнира, а у листу победника уписано је преко 50 имена. Највише титула освојио је Николај Кулжински (1899-1974), чак 14, а иза њега је Антон Деже (1940-1991) са 11 титула. Највећи број наступа забележили су, легендарни др Радослав Илијћ (1894-1980) и Красоје Нотарош (1946), који су учествовали на 46 шампионата узастопно! Такмичарски успеси Прву међуградску утакмицу НШК је одиграо у Суботици 16. марта 1924. са екипом тамошњег клуба. Меч је, како извештава тадашња штампа, после велике борбе завршен нерешено – 6:6. Био је то први шаховски сусрет такве врсте у Војводини, а вероватно и у целој Србији, Званично међуклупско првенство Краљевини Југославији први пут је организовано 1925. године и до Другог светског рата одиграно је 12 такмичења. НШК је учествовао седам пута и имао је веома запежену улогу. Четири пута је играо у финалу (тада се играло по куп систему), но нажалост ниједном није победио. Три пута је изгубио (1925, 1936/37 и 1939/40), а 1934. финални меч није одигран. После рата, клуб је пет пута био државни првак (2008, 2011,2012, 2013 и 2015) и седам пута државни куп. Женска екипа је то остварила једном (1979), а мушка шест пута (2001, 2002, 2003, 2010, 2012 и 2015).

Организациони подухвати

Током дуге шаховске историје наш град и НШК су организовали многе значајне шаховске приредбе. Тако је већ 1923. године у нашем граду игран Други национални аматерски турнир, на коме су учествовали најбољи аматери Југославије (играчи без титуле мајстора). На такмичењу је победио Стеван Ћирић (1886-1955) из Сремских Карловаца и тиме постао први НШК-ов шаховски мајстор. Најјачи турнир, у предратном периоду, одигран је у Новом Саду 1936. године. Био је то Други национални мајсторски турнир, на коме су учествовали готово сви наши најбољи играчи, а победио је В. Пирц. НШК је имао три представника, а најбоље се пласирао први новосадски шаховски олимпијац, мајстор Имре-Мирко Бредер (1911-1943). Одмах после рата 1945. године, Нови Сад је угостио најбоље шахисте”нове” Југославије на Првом шампионату. Прву послератну титулу освојио је др П. Трифуновић, а вишеструки првак Новог Сада Н. Кулжински освојио је титулу мајстора. Био је то почетак лепе традиције, јер је Нови Сад потом био домаћин сваког десетог државног првенства, све до 1995. године и распада Југославије. Поводом прославе 50. годишњице, НШК је 1972. године организовао први велемајсторски турнир у нашем граду на коме је победио познати совјетски велемајстор А. Лејн. Потом је, готово сваке године, организовано још десет  “октобарских” велемајсторских турнира, по којима се наш град прочуо у шаховском свету и на коме су учествовали многи светски познати шахисти. Захваљујући овим организационим подухватима НШК и Нови Сад су задобили поверење ФИДЕ и поверена им је организациј највеће шаховске приредбе у свету, Шаховске олимпијаде 1990. године. На овом грандиозном такмичењу учествовао је рекордан број земаља и по свим оценама град домаћин је био успешан организатор. Томе су допринели и многи чланови НШК-а, који су се налазили на одговорним местима у Организационом одбору.

Почасни чланови клуба

Током своје дуге историје НШК је био домаћин и многим светским шаховским величинама, а неки од њих су постали и Почасни чланови клуба. Све су то чувена шаховска имена, а међу њима и пет светских првака: Александар Аљехин (1931), Маја Чибурданидзе (1986), Михаил Таљ (1990), Анатолиј Карпов (2005) и Борис Спаски (2006). Остали Почасни чланови су Геза Мароци (1922), Борислав Костић, (1925), Флоренсио Кампоманес (1984), Милунка Лазаревић и Светозар Глигорић (1997), Александар Матановић, Борислав Ивков и Љубомир Љубојевић 2002). И на крају напомињемо да је НШК један од оснивача Шаховског савеза Новог Сада и да је непрекидно, од дана оснивања до данас, седиште нашег Савеза у просторијама НШК-а.