У среду 21. марта преминуо је, после дуже болести у 82. години,
Драгољуб Баретић, новосадски ФИДЕ мајстор и један од најбољих слепих
шахиста свих времена.
Рођен је у Свилојеву код Апатина 4.04.1936. године, и ту није дуго живео
јер му је отац био железничар па су се често селили. Када му је отац 1939. умро,
прихватила га је бака у селу Баретићи у Далмацији, где је остао до краја рата.
Трагичним случајем изгубио је вид 1944. дотакавши заосталу италијанску бомбу,
која му је размрскала и шаку леве руке. Након опоравка, мајка га је одвела у
Београд, где је тешком муком издржавала деветоро деце.
Иако је у осмој години живота остао без вида, веома успешно је завршио
школовање и стекао факултетску диплому и натпросечно и веома универзално се
образовао. По завршетку средње школе настанио се у Новом Саду где је остао до
смрти. Радио је прво као професор историје на Радничком универзитету, а потом
као стручни сарадник у Покрајинској конференцији слепих, где је 1992.
пензионисан. Објавио је и неколико књига поезије, те покренуо часописе за слепе
“Видици” и “Одјек”. Иза себе је оставио супругу Зору, кћерку Гордану и двоје
унучади – Иву и Милоша. Посебно треба истаћи да је имао велики број пријатеља
и поштовалаца и да је било задовољство причати са њим, како о шаху, тако и о
другим темама.
Доласком у Нови Сад почела је његова блистава шаховска каријера и по
томе ће Баја, како су га пријатељи звали, бити најдуже запамћен. Шах је научио у
специјалној школи за слепе у Земуну, а у Новом Саду се активно укључио у сва
званична такмичења. Врло брзо се пробио у сам врх најбољих шахиста Новог
Сада и Војводине и то у конкуренцији “окатих” шахиста, како је он звао видеће,
па је по два пута био првак Новог Сада и првак Војводине. Шаховски мајстор је
постао 1971, а титулу ФИДЕ мајстора је освојио 1979. Веома успешно је наступао
и за бројне шаховске клубове: Напредак (Београд), Итис (НС), Уљмански ШК,
Новосадски ШК (неколико пута у Првој лиги) и последње три деценије за
новосадски ШК слепих “Анпасан”.
У конкуренцији слепих и слабовидих је био непревазиђен. Шест пута је
био првак Југославије. За репрезентацију је играо од 1961 – 1980. године и освојио
пет олимпијских медаља – три златне и две сребрне. На светском првенству у
Брижу 1978. освојио је бронзану медаљу. Победио је такође на десет мајсторских
турнира у конкуренцији видећих шахиста. Током каријере одиграо је 15 партија са
“окатим” велемаjсторима и освојио осам поена, што је такође податак за дивљење.
Баретић је играо оштар и комбинаторан шах и иза себе је оставио десетине
прелепих партија које су објављивање у часописима широм света. И на крају
поменимо његову мисао о шаху коју је изрекао у једном од његових последњих
појављивања у медијима:’
“Као што комбинација у шаху представља тријумф духа над материјом,
тако и шах, иако га дефинишем као добровољно мучилиште мозга, сматрам
начином који ми је помогао да, иако хендикепиран, досегнем срећу и остварим
своју људску мисију: да будем прихваћен, уважаван и успешан међу људима
здравог вида”;.
Аутор: Нотарош Красоjе
Српски језик 
English