ДЕЧЈИ ШАХОВСКИ КЛУБ “КАПАБЛАНКА 1992” НОВИ САД

Школа шаха која је прославила 30. рођендан!

С правом критикован, најчешће од родитеља ученика с којима годинама ради, а деца из године у годину освајају титулу за титулом, зашто се на овом значајном сајту не налази и име школе шаха која носи име по трећем светском прваку у шаху, као да школа и не постоји у Новом Саду, шаховски педагог мајстор ФИДЕ Жељко Медар ће у наредним редовима исправити ту „грешку“.

Школа шаха постоји и успешно ради, званично пуне три деценије, мада се са најмлађима почело радити и пет година раније. Клуб има у историји војвођанских шаховских кадетских фестивала највише и медаља и првака.

Ш.К. „Капабланка“ (како је првобитно регистрован у тадашњем СУП-у) је од свог оснивања 8. априла 1992. године, када се на Оснивачкој скупштини окупила повећа група родитеља, чију је децу на приватним часовима учио тада млади тренер, у своје редове је прво примио неколицину дечака који су већ долазили у Новосадски шаховски клуб код чувеног Красоја Нотароша. Исте те године Ш.К. „Капабланка“ је узео учешће у Новосадској лиги, а сениорски састав су сачињавала – искључиво деца. Код многих је то тада изазивало чуђење, неверицу, па и омаложавање. Код оних добронамерних – симпатије, а од родитеља деце, неопходну подршку. Тако се стицало шаховско искуство у партијама против старијих играча. Сада у Србији, 30 година касније, постоји бар 10 таквих клубова. А ми И сада имамо дечју екипу у Новосадској лиги, састављену од младих шампиона.

Није нам никада била потребна посебна реклама. Нови полазници школе су долазили искључиво по препорукама. Као и последњих година. Неко сазна за нашу школу, следећи ученик буде другар из разреда, рођак, комшија и тако деценијама… А дете доведе и неко од оних родитеља који су још тада схватали чињеницу колико је шах користан. Уписују се, последњих година, и деца бивших ученика наше школе, сада у улози родитеља!

Зашто баш Капабланка?
Чувени Кубанац Хозе Раул Капабланка (1888-1942) шах је научио са 4,5 године, само тако што је пратио потезе у партијама свог оца са пријатељем. Поред тога што је био светски првак у шаху, био је човек широких схватања, пријатне спољашности, интелигентни интелектуалац, прави Господин. Одлични познавалац бриџа, билијара, полиглота, дипломата, конзул своје земље… Звали су га „Сењор Капа“ или исто тако значајно, Маестро. Мислимо да је довољно речено. Дакле, широки видици и – оштра мисао!

У нашој шаховској школи негујемо љубав према шаху, знању, затим културно понашање, а оне који у школи и нису тренутно одликаши „наговоримо“ да то временом постану…

ДШК „Капабланка 1992“ није само школа шампиона, она је и једна сложна шаховска породица у којој су стасавали будући остварени и успешни људи. Из редова клуба је произишло на десетине високообразованих интелектуалаца, од доктора наука и предавача на европским универзитетима па до ИТ стручњака, професора, привредника… Када погледате оне просеке оцена на факултетима различитих генерација (9,50 до 10,00), затећи ћете и њихова имена. А ко прође школу шаха у клубу, то је као да је научио да плива, или вози бицикл! То се не заборавља.

И на крају, нешто о тренеру који је цео свој скромни живот посветио шаху. Био је и пионирски и троструки омладински првак града. Са своје 23 године организовао Првенство Европе за младе шахисте, покретач је серије Турнира деце „Шах у школе“ те исте 1990. године, као шаховски новинар писао је од 1991. године за дневне листове и недељнике, тако да је уз подршку уредника у спортској редакцији Слободана Јаковљевића и велемајстора Петра Поповића обновио шаховску рубрику у „Дневнику“ приређујући целу страну о шаху, сваке среде, од 2004-2007. године, био је ангажован као главни васпитач али и један од предавача на Шаховским камповима талената Србије од 2001. до 2010, као и 2016. године и аутор је сада већ култне књиге „Научите шах уз своје дете“ која је отишла у преко 2.500 породица, а доживела је и своје издање на француском језику. Књига је од стране републичког Министарства просвете препоручена литература још пре 15-ак година. Она представља основу учења шаха у клубу, али по признању неких тренера (Суботица, Сента, Београд, Лазаревац…), његових колега, и у њиховим клубовима. Услов за мајстора ФИДЕ остварио је још 1992. године, а онда је „победила“ педагошка црта коју најбоље описује једна од реченица легендарног Светозара Глигорића почетком 1998. године на промоцији 1. издања књиге, а гласи: „Иначе, дужно поштовање заслужује онај који се зарад преношења знања на млађе, одрекао сопствене играчке каријере…“

„Шах није циљ – шах је средство!“ То гесло важи од самог почетка наше школе. И немојте се зачудити ако наша деца од 10-11 година знају шта значи „Per aspera ad astra““ или „Carpe diem“

Незахвално је помињати имена најуспешнијих чланова клуба, јер увек неког заборавите. Било их је много у протеклих 30 година. Зато ћемо их поменути само овако: некада су то били Мирјана и Ненад, затим Јелена и Весна, онда је неколико година обележио Лав па и Никола, до ових последњих… Теодоре, Константина и Луке. А поменули смо само вишеструке прваке Војводине.

Тренеру клуба Жељку помаже још неколико квалитетних шахиста, пре свих Новица Матић, али када су њих двојица спречени, ту припомогну такође педагошки настројени људи попут Живка, Љубе, и Красоја ког наша деца посебно воле, и млађаног Игора. Однедавно нам се, у стручном раду наше школе придружио и интернационални мајстор Филип Костић, дипломирани шаховски тренер, и магистар шаха, који је то звање стекао у Москви, Факултет за физичку културу, одсек шах. И он је својевремено био Медаров ученик.

Све наведено је лако проверљиво. То смо ми! А ви, ако вам се наше представљање допало и ако желите да се ваше дете на најприкладнији начин упозна са шахом, дођите у Пашићеву 26. На првом спрату смо.

Термини: уторком и средом од 17 до 19 и суботом од 10 до 12.30 часова

Информације – мајстор ФИДЕ Жељко Медар, 060/63-957-63

Више можете сазнати и из два Интервјуа објављених у „Дневнику“:
„Шах је средство, а не циљ“ (2021) и
„Педагог по вокацији, шахиста у души“ (2012)