У Новом Саду је 06.IV о.г. у 85. години преминуо шаховски ФИДЕ мајстор, мајстор дописног шаха и интернационални шаховски судија Душан Марјан. Ведрог лика и дружељубив, био је омиљен међу шахистима.
Рођен је у Цетини код Книна, 23. XI 1935. али је почетком Другог светског рата (1941) његова породица протерана у Београд, да би се крајем 1944. преселила у с.Степановићево код Новог Сада. Завршио је први степен студија математике у Новом Саду и започео радни век као наставник (1957-74), а потом се определио за шах, прво као тренер у Новосадском шаховском клубу (1974-86), а затим у Шаховском савезу Војводине (ШСВ) на професионалној дужности секретара ШСВ све до одласка у пензију (2000).
Шах је научио у 11. години, а у Новосадски шаховски клуб (НШК) учланио се 1951. године, за који је одиграо 104 званичне партије и две деценије био његов капитен.
Играо је на бројним турнирима у Југославији, а његови најзначајнији успеси су: I-III на првенству Новог Сада 1962; I-II на првенству Јужне Бачке 1970. и 1973; I на првенству НШК 1978; II на квалификационом турниру НШК 1976; IV-V на меморијалу Р.Савковића у Новом Саду 1974; V на јубиларном турниру НШК 1962; V-VII у Старој Пазови 1979; VI 1968 и V-VI 1978 и на првенству Војводине. Леп успех постигао је ремијем у хендикеп мечу са светским прваком М.Ботвиником (1969).
Титулу мајстора освојио је 1979. године, а титула ФИДЕ мајстора призната му је 1983. године.
Душан Марјан се бавио дописним шахом од 1959. године. Најзначајнији успеси: I место на полуфиналу XI шампионата Југославије (1965/67); II-III на XII шампионат Југославије (1974/75); II-III на XIII шампионат Југославије (1976/77); на полуфиналу VII дописне Олимпијаде (1969/72) 4 поена из 7 партија; полуфинале VIII Олимпијаде (1976/77) 8½ из 11.
Носилац је титуле мајстор дописног шаха од 1978. године и има један бал за интернационалног мајстора (1977.). За репрезентацију Југославије у дописном шаху одиграо 50 партија (+20=14-16).
Звање интернационалног шаховског судије стекао је 1983. године. Био је врстан познавалац правила шаховске игре, праведан и ауторитативан. На 29. шаховској олимпијади у Новом Саду (1990) са успехом је обавио дужност директора Олимпијаде.
Од 1995 до 2008. био је главни и одговорни уредник часописа „Војвођански шах“ у којем је објавио низ текстова из шаховске историје Војводине и Југославије.
За свој рад награђен је: Златном плакетом ШСВ (1988) и Повељом ШОВ (1998. и 2009.)
Душан Марјан биће сахрањен 08.IV у Степановићеву код Новог Сада.
Аутор: С.Станојевић