Напустио нас је Дане Баста, велики човек, изванредан шахиста и неуморни борац. Рођен 1930. године, био је најстарији шахиста у Србији са међународном титулом, ”МЕЂУНАРОДНИ ФИДЕ МАЈСТОР”, коју је стекао 1991. године
Иако је још од детињства био инвалид, зрачио је невероватним оптимизмом и срчаношћу, како у животу, тако и на шаховском пољу, на којем је постизао завидне резултате. Деценијама је као члан Новосадског шаховског клуба, на екипним и бројним појединачинм шаховским турнирима, био веома запажен и успешан учесник.
Као цивилни инвалид рата, учествовао је и на многим званичним међународним турнирима, а 1997. године, је у Пољској освојио вицешампионску титулу на првенству света за инвалиде.
За свој НШК одиграо је 141 званичну партија, од којих су многе одигране у прволигашким и друголигашким конкуренцијама. Као појединац, учествовао је на бројним домаћим и међународним турнирима, почев од првенстава Новог Сада (учествовао 30-так пута и био три пута вицепрвак).
Запамћени су и његови многи међународни турнири, јер је као шахиста, путовао по целој Европи и посетио многе државе. На међународним турнирама, поред већ поменутог резултата на инвалидском првенству света, треба поменути више успешних наступа на опен турнирима, а највећи је деоба првог места на јаком турниру у италијанској Болоњи, крајем шездесетих година прошлог века.
Свим члановим НШК-а и уопште љубитељима шаха, наш Баћала, како смо га ми његови шаховски пријатељи звали, остаће у успомени као велики борац, оптимиста и веома јак шахиста. У својој изузетно дугој и богатој каријери, кроз учешећа на многим такмичењима, увек је изазивао пажњу и поштовање, а његов ведри дух га је чинио једним од најдражих шахиста. Био је склон шалама и творац је бројних животних – живописних андегдота, па ће, сигурно, осим по шаховским квалитетима, бити упамћен као изузетно духовит и драг човек.
Аутор: ШСВ